ПОКЛОНИЧКО ПУТОВАЊЕ У ЈАШИ ТАМО ДАЛЕКО ГДЈЕ СУ МОШТИ СВЕТЕ ПЕТКЕ

 

Како су велика дјела Твоја Господе, све си премудро створио, препуна је земља твари твојих. Слава и красота и мудрост на све стране. Тешко је пронаћи ријечи којима би учесници поклоничког путовања који су се упутили у Јаши, у Румунију, на поклоњење моштима Свете Петке, а у отаџбину се вратили са ризом преподобне светитељке, исказали своја осјећања и захвалност Господу нашем Исусу Христу и Светој Петки, што су их удостојили да без икаквих тешкоћа, уз осмијех и пјесму, пређу дуг пут, обогате своје душе неисцрпном ризницом дарова Божијих, а свој живот украсе блиставим печатом вјере.

Предсједница Кола српских сестара "Царица Милица" из Зворника, Љиљана Радишић је организовала поклоничко путовање у румунски град Јаши, уз благослов владике зворничко-тузланског, господина Василија, одакле је донесена риза Свете Петке, односно плашт у који су биле умотане мошти светитељке, које се налазе у Саборном храму Молдовске Митрополије у Јашију, а која ће бити положена у трон иконе Свете Петке у храму рођења Светог Јована Крститеља у Зворнику, 10. марта 2013. године, приликом обиљежавања 190 година од освећења зворничке цркве и 780 година од оснивања зворничке митрополије. Путовање је трајало од 20. до 25. фебруара 2013. године, а дио трошкова путовања сносила је и општина Зворник.

Све је почело 20. фебруара 2013. године, у раним јутарњим сатима. Групи која је пошла из Зворника у Бијељини су се прикључиле и представнице Кола српских сестара из Црњелова и Попова, а са групом за Јаши је путовао и игуман манастира Крушедол, отац Пајсије. Примивши још двије чланице у Београду, група је била комплетна.

Пут је водио кроз Србију, преко Вршца, до Румуније, најприје до Темишвара, а затим и до Турде и женског манастира Риметеа, који је био прво одредиште, гдје је група након срдачног пријема преноћила да би свој пут наставила 21. фебруара у раним јутарњим сатима. Преко Карпата, група је стигла до своје сљедеће дестинације, а то је манастир Њамц гдје се налази гроб Светог Пајсија Величковског, који је у XV вијеку у овај манастир донио икону Светог Георгија из Лиде, родног мјеста овог светитеља. У манастиру се налази и библиотека са више од 18.000 православних наслова. Поклонике је у манастиру Њамц сачекао и јеромонах Клеопа Стефановић из манастира Крушедол, који се већ пет година налази у Јашију, а који је био водич групи у наставку путовања. Он је на све учеснике оставио посебан утисак и путовање учинио заиста величанственим и незаборавним.

 

Након срдачног дочека и послужења у манастиру Њамц група је посјетила манастир Сихастрију који има око 150 монаха. Ту се налазе гробови старца Пајсија и старца Клеопе, као и многих других монаха који су се ту подвизавали. У самом храму се налази чудотворна икона мајке Божије. Монах кога је група затекли на гробљу рекао је за старца Клеопу да је чинио чуда прије, али да их и данас чини.

 

Група је затим обишла манастир Агапију (мјесто љубави и гостопримства). То је женски манастир у коме се данас налази око 700 монахиња. Око 100 монахиња борави у својим келијама у оквиру самог манастира, док остале, њих око 600, живе по кућама које су разбацане око самог манастира, тако да све дјелује заиста величанствено. У оквиру самог манастира налазе се и радионице у којима монахиње ткају монашке одежде, капе, шалове, ћилиме... У манастирском селу налазе се и стаја, пилана, земља коју монахиње обрађују, те се на тај начин издржавају.

 

 

У области Њамца, недалеко од манастира Агапије, налази се и манастир Варатек. То је женски манастир са око 500 монахиња. У оквиру манастирског комплекса налазе се три цркве, Дом за старе монахе и монахиње, као и богословија у којој се школују монахиње и будуће попадије.

 

Јако пријатне и незаборавне тренутке учесници поклоничког путовања су доживјели приликом посјете најмањој и најсиромашнијој парохији у области Молдове. Групу је угостио свештеник Богдан. Уз разноврсну трпезу, са љубављу припремљену, усрдно и неизмјерно топло гостопримство, пропраћено осмјехом и пјесмом, група је провела тренутке који су брзо прошли, али ће се вјечно памтити. Љубав и благодат зрачили су на све стране. Прије наставка путовања поклоници су имали прилику да цјеливају ризу Свете Петке која се налази у малој, али заиста величанственој парохијској цркви посвећеној Светом Пантелејмону.

 

 

Након пређених око 1.200 километара, група је стигла у Јаши, град са око 500.000 становника, који има 101 цркву и 10 активних манастира. Поклоници су за вријеме боравка у Јашију били смјештени у манастиру Владићен који се налази недалеко од самог града.

22. фебруара 2013. године група се упутила ка катедралној цркви посвећеној Сретењу Господњем гдје се налазе мошти Свете Петке Параскеве, а у којој већ пет година литургију поред моштију свакодневно служи и јеромонах Клеопа Стефановић, сабрат манастира Крушедол, који се у Јашију налази на постдипломским студијама, гдје завршава своју докторску тезу. Литургија у храму почиње у 09,05 часова, а преноси се и путем радија, те се може чути и у свим другим православним храмовима.

Служба у храму непрестано траје током читавог дана. Крај кивота увијек дежурају по један јеромонах, ђакон и појац, који вјернике помазују светим уљем, читају молитве за болесне, читају акатисте.

Мошти светитељке су умотане у бијело платно и прекривено одеждом. Одозго се налази провидни поклопац, исјечен на средишњем дијелу, отприлике у висини светитељкиних руку.

Заиста је величанствено видјети неисцрпну ријеку народа који чека да се поклони моштима велике светитељке, лијући при томе непресушне изворе суза, неки благодарећи Светој Петки на помоћи коју им је пружила, а неки усрдно молећи за помоћ. Мушкарци и жене, стари и млади, припадници различитих нација и народности, сви су ту. Али једно је сигурно, и Преподобна Мати Параскева је ту за свакога ко јој се усрдно помоли, и помоћ своју Она неће ускратити.

А како се човјек осјећа на том светом мјесту, најчешће је немогуће описати. Ријечи бивају поражене пред јаком бујицом емоција која најприје преплави срце, а затим и цијело тијело. И осјећа се благостање и неизмјерно велика радост, а усрдна молитва је непрестано у срцу и на уснама.

 

У просторијама Митрополије јеромонах Клеопа је предао ризу Свете Петке предсједници Кола српских сестара из Зворника.

Тај догађај ће посебно остати запамћен по необичној свјетлости којом је риза засијала у рукама јеромонаха Клеопе. Величанствено, необично, неописиво, нестварно, рекао би сваки од учесника овог незаборавног поклоничког путовања.

 

У току тог, 22. фебруара, група је обишла и сљедеће манастире: Манастир Ћетацуја (тврђава) у коме се налази чудотворна икона Мајке Божије Достојно јест, а у склопу манастира налази се и вински подрум. Манастир је изграђен у XVII вијеку. Окружен је каменим зидом и налази се на брду са кога се може видјети лијепа панорама града Јаши. Тридесет година је био кориштен као затвор, за вријеме комунизма као болница, да би од 1999. године поново био отворен за монахе.

 

Манастир Фрумоаса је женски манастир саграђен у XVI вијеку. Посвећен је Архангелу Михајлу и Гаврилу. Садашња црква подигнута је из темеља између 1836. И 1839. године и има четири куле.

 

Манастир Галата, је женски манастир саграђен крајем XVI вијека и један је од најстаријих манастира на подручју Јашија, са изузетно квалитетном акустиком, због чега се у њему често одржавају снимања и концерти духовне музике. У храму се налази и чудотворна икона Пресвете Богородице. Манастир се налази на брду и може се посматрати са различитих локација у Јашију. Црква је обезбјеђена зидом, често је служила као мјесто одбране, понекад и као краљевска резиденција, а представља примјер влашког утицаја на молдовске архитекте.

 

23. фебруара група је из Јашија, са ризом Свете Петке као непроцјењивим даром, преко Карпата, уз проведену још једну ноћ у манастиру Риметеа, пошла пут Републике Српске.

 

Свјесни са каквим благодатним и бесценим даром су из Јашија пошли пут Зворника, поклоници су, непрестано се смјењујући, на својим рукама носили Ризу преподобне светитељке, узносећи усрдне молитве Господу и Светој Петки, призивајући њихову помоћ и њихов благослов за своје ближње, за своју отаџбину, за све вјерне, за цијели свијет.

У повратку поклоници су посјетили још једно нестварно лијепо здање, а то је женски манастир Рмец, у чијем храму се налази чудотворна икона Мајке Божије.

 

На путу до својих домова група је имала још једну станицу, а то је био фрушкогорски манастир Крушедол. У присуству братије, великог броја сестара и мирјана, пред ризом Преподобне Светитељке која је постављена поред моштију Свете Мајке Ангелине Српске, којима су присутни имали прилику да се поклоне, прочитан је акатист Светој Петки. Дружење је настављено уз богату трпезу и пријатно расположење, након чега је група, уз благослов оца Пајсија, игумана манастира, своје путовање могла да приведе крају.

 

 

Ризу Свете Петке су на својим рукама у отаџбину донијели учесници поклоничког путовања, испуњени срећом, радошћу, надом, оптимизмом, ведрином, благодаћу, које ће подјелити са својим ближњим, славећи Господа, Преподобну Петку Параскеву и све свете. Нека им је вјечна слава и хвала. Амин.

 

 

 

Репортажу у име свих учесника поклоничког путовања у Јаши припремила Нела Бркић, чланица КСС Света Ангелина Српска из Црњелова.

 

 

 

Фебруар, 2013. година