Старјешина храма:протонамјесник Радмило Радовић
телефон: 055/301-801, 065/719-117
email: radmiloradovic@gmail.com
 Храм Вазнесења Господњег Црњелово
Распоред Богослужења
Света Литургија: сваке недјеље и празника са почетком у 09:00 часова
Вечерње богослужење: уочи сваке недјеље и празника
са почетком у 16:00 часова (зими)
са почетком у 17:00 часова (љети)
Парастос за упокојене: сваке суботе са почетком у 9:00 часова
Акатист: сваке недеље
са почетком у 16:00 часова (зими)
са почетком у 17:00 часова (љети)
|
1874/75. године свештеник Петар Михајловић, који је био родом из Црњелова, испословао је Ферман од султана Абдул Азиза да се подигне храм у Црњелову. Међутим, подизање храма омела је „Бијељинска буна“ 1876. године у којој је активно учествовао и сам свештеник Петар Михајловић са својим парохијанима. Током буне дошло је до избјеглиштва мјештана Црњелова у Србију и Срем, одакле су се вратили тек након Берлинског конгреса 1878. године. По повратку на своја огњишта подигли су цркву од шепера.
Данашњи храм подигнут је 1889/90. године, након што је 1888. године Бечка дворска канцеларија одобрила молбу за градњу храма. Као знак захвалности за то постављена је плоча у храму са натписом: „У славу свете, јединосуштне и нераздјелне Тројице саграђена је ова света црква Вознесенија Господњег за владе Франца Јосифа I трудом и трошком српског православног народа црњеловског 1890. године“. Храм је изграђен од властитих средстава мјештана Црњелова и налази се у центру села. Градитељи храма били су архитекта Георгијано, познати градитељ цркава у Далмацији, и његов помоћник по имену Гвардијан, Италијан поријеклом из Болоње.
Храм је освештао митрополит зворничко-тузлански Дионисије II Илијевић на празник Успења Пресвете Богородице 15/28. августа 1890. године и посветио га Вазнесењу Господњем. Иконостас у барокном стилу израђен је у Новом Саду. Није познат мајстор који га је израдио, као што није познато ни ко је аутор икона на њему које су, такође, урађене у барокном стилу.
1932. године, након изливања ријеке Саве, храм је био потопљен и то је изазвало знатна оштећења, проузрокована великом влагом која се попела у висину од три метра на зидовима храма.
Храм је у својој историји неколико пута обнављан, и то: 1936. године, затим од 1948. до 1961. године када је рађена изолација храма, кровна конструкција и иконостас. 1964. године храм је обновљен споља, јер је постојећи малтер отпао усљед влаге, која је проузрокована поплавом из 1932. године. У присуству Његовог Преосвештенства Епископа зворничко-тузланског Господина Лонгина Томића била је прослава поводом обнове храма 30. августа 1964. године. На овој свечаности кумовао је Петар Крсмановић из Горњег Црњелова.
2. септембра 1990. године обновљени храм освештао је Епископ зворничко-тузлански Господин Василије, а поводом прославе његове стогодишњице постојања. Кумови на овој свечаности били су Радивоје и Стана Кокановић из Горњег Црњелова.
Током 2003. године рестаурацију иконостаса и икона, које су усљед дугогодишњег паљења свијећа у храму биле потамниле, извршио је Ненад Дринић из Бијељине.
2008. године, по благослову Његовог Преосвештенства Епископа зворничко-тузланског Господина Василија, започела је генерална обнова храма. Извршено је пресијецање темеља храма и уградња хио-мастер шина, ради потпуне заштите храма од продирања капиларне влаге. Хидроизолационе радове на храму извела је компанија „ХИО“ из Новог Сада, на челу са Стеваном Оберкнежевим.
2010. године је извршена замјена свих старих дрвених прозора на храму новим алуминијумским прозорима, које је израдио Младен Стојановић из Батковића.
2011. године комплетан храм је прекривен новим алуминијумским лимом, уз поправку дрвене конструкције, а радове је извео Радан Ђокић из Тријешнице.
2013. године је извршено комплетно унутрашње малтерисање храма, са ојачавањем зидова и уградњом подне армирано-бетонске плоче, а радове је извео Иван Гојчиновић из Братунца.
2014. године извршено је живописање олтарског дијела храма од стране живописаца/иконописаца Драгана Живковића из Крагујевца, Радоша Васића из Смедерева и Бојана Живића Милића из Београда.
2015. године је извршено постављање подне хидроизолације у храму са уграњом система за подно гријање, које је извршио Раденко Бешлић из Доњег Црњелова. Извршено је, такође, постављање гранитног патоса у храму од стране фирме „МГ Стевановић“ из Бијељине. Исте године је, прилогом Златка Крбањевића из Горњег Црњелова, израђен и постављен нови иконостас у храму. Одликује га богат дуборез у храстовом дрвету, а израдили су га Радосав Савић, столар из Чађавице и Момчило Вуковић, дуборезац из Патковаче. Постављене су и нове иконе на иконостасу које су, у византијском стилу, израдили живописаци/иконописаци Драган Живковић из Крагујевца, Радош Васић из Смедерева и Бојан Живић Милић из Београда. 2015. године је извршена израда нове фасаде на храму, а радове је извео Марко Ењаковић из Велике Обарске. Такође је извршено облагање цокла на храму од природног ломљеног камена, као и уређење простора око храма, поплочавањем приступне стазе и стаза око храма природним каменом, а радове је извео Иван Гојчиновић из Братунца.
29. августа 2015. године обављено је освећење обновљеног храма Вазнесења Господњег а поводом прославе 125. годишњице његовог постојања. Освећење је обавио Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански Господин Хризостом (Јевић), уз саслужење Његовог Преосвештенства Епископа умировљеног канадског Господина Георгија (Ђокића) и Његовог Преосвештенства Епископа умировљеног средњоевропског Господина Константина (Ђокића), а у присуству Његовог Преосвештенства Епископа умировљеног зворничко-тузланског Господина Василија (Качавенде). Преосвећеној господи епископима саслуживали су и свештеници који су поријеклом из Црњелова и који су раније службовали као парохијски свештеници у Црњелову. Освећење и прослава 125. годишњице постојања храма Вазнесења Господњег у Црњелову обављено је у присуству великог броја вјерника, званица и свештенства са подручја града Бијељине, али и шире. Кумом освећеног храма била је Марица Павловић из Горњег Црњелова са сином Зораном и унуком Чедомиром, који је у њено име и преузео кумство. Кум великог крста на храму био је Зоран Павловић из Горњег Црњелова, док су кумовима три мала крста на храму били су Јован и Жељка Јевремовић из Горњег Црњелова и Ђорђе Росић из Вршана. Кум иконостаса био је Златко Крбањевић из Горњег Црњелова. Овом приликом, орденом светог краља Милутина, одликован је Зоран Павловић из Горњег Црњелова, као велики дародавац храма приликом његове обнове.
Храм се од 2014. године живопише у етапама.
|
